Идите на садржај

Исти текст, четири нивоа

Почетак Алисе у земљи чуда Луиса Керола, преведен са енглеског нашим ланцем на сваком од четири нивоа. Поред њега, референтни превод, урађен и прегледан ручно.

Изворни текст

Alice was beginning to get very tired of sitting by her sister on the bank, and of having nothing to do: once or twice she had peeped into the book her sister was reading, but it had no pictures or conversations in it, “and what is the use of a book,” thought Alice “without pictures or conversations?”

So she was considering in her own mind (as well as she could, for the hot day made her feel very sleepy and stupid), whether the pleasure of making a daisy-chain would be worth the trouble of getting up and picking the daisies, when suddenly a White Rabbit with pink eyes ran close by her.

There was nothing so very remarkable in that; nor did Alice think it so very much out of the way to hear the Rabbit say to itself, “Oh dear! Oh dear! I shall be late!” (when she thought it over afterwards, it occurred to her that she ought to have wondered at this, but at the time it all seemed quite natural); but when the Rabbit actually took a watch out of its waistcoat-pocket, and looked at it, and then hurried on, Alice started to her feet, for it flashed across her mind that she had never before seen a rabbit with either a waistcoat-pocket, or a watch to take out of it, and burning with curiosity, she ran across the field after it, and fortunately was just in time to see it pop down a large rabbit-hole under the hedge.

Lewis Carroll, Alice's Adventures in Wonderland (1865), I поглавље. Јавно власништво.

Референтни превод

Урађен и прегледан ручно, без машинског превођења.

Алиси је већ постајало веома досадно да седи поред сестре на обали и да нема шта да ради: једном-двапут је завирила у књигу коју је сестра читала, али у њој није било ни слика ни разговора. „А чему служи књига“, помисли Алиса, „без слика и без разговора?“

И тако је размишљала у себи (колико је уопште могла, јер је од врућине постала сва поспана и тупава) да ли је задовољство плетења венчића од красуљака вредно труда да устане и набере цвеће, кад одједном тик поред ње протрча Бели Зец ружичастих очију.

У томе није било ничег баш толико необичног; а ни Алиси није било богзна како чудно да чује Зеца како сам себи говори: „Јао мени! Јао мени! Закаснићу!“ (кад је касније о томе размислила, пало јој је на памет да је требало да се томе зачуди, али тада јој се све чинило сасвим природним); но кад је Зец заиста извадио сат из џепића на прслуку, погледао га и пожурио даље, Алиса је скочила на ноге, јер јој је синуло да никада дотад није видела зеца ни са џепићем на прслуку ни са сатом који би из њега вадио, па је, горећи од радозналости, потрчала преко поља за њим и, срећом, стигла баш на време да види како је шмугнуо у велику зечју рупу испод живице.

Основни

1 унакрсна ревизија

Машински преводи овог одломка су у припреми.

Квалитет

1 унакрсна ревизија

Машински преводи овог одломка су у припреми.

Премијум

2 унакрсне ревизије

Машински преводи овог одломка су у припреми.

Изврсност

2 унакрсне ревизије

Машински преводи овог одломка су у припреми.

Коришћена подешавања: верност „Веран“, имена прилагођена језику, типографија дијалога циљног језика.